Актуелно из Тврђаве

Константин троједини

Константин троједини

Константин Велики у обличју бронзаног обелиска, с постољем високим шест метара, уздиже се на једном од најлепших места у Нишу – у парку покрај Нишаве. Својим прочељем окренут је Градској скупштини: гледа ли се спреда, у позадини се виде древне зидине Нишке тврђаве.

Јединствени споменик посвећен је цару који је 313. године чувеним Миланским едиктом изједначио до тада забрањено хришћанство с осталим допуштеним вероисповестима у Римском царству.

Извајао га је, вероватно, најпознатији српски академски вајар, проф. др Драган Раденовића из Београда, чија дела украшавају знамените музеје и галерије Америке, Европе и Азије. Више признат и познат у свету, но својој земљи.

Монументална уметникова замисао оличава у једном покрету истргнути исечак духовне вертикале историје човечанства, што посведочују поједини грубо обрађени делови. Нарочито се истичу три различита портрета цара Константина који се надовезују један на други на глави из доба неолита, пронађеној у току археолошких ископавања у Лепенском виру.

„Контемплативном садржају скулптуре доприноси лет митског гаврана, што наглашава спирално кретање увис. Ауторово зооморфно полазиште у форми ове птице ослања се на римски војнички трофеј”, пише владика Руске православне цркве Иларион.

У самом подножју је, дакле, риболика глава неолитске Прародитељке с наших обала Дунава, веродостојно сведочанство настанка колевке европске цивилизације старе готово девет хиљадугодишта. Затим су једна на другој поређане три поменуте императорове главе као три лика (ипостаси) Светог тројства. Сваки представља једно раздобље у његовом животу и дочарава мене кроз које је прошао у својем преображењу из паганина у хришћанина.

troglavi-vКонстантин троједини.

Отуда име уметничкој творевини – Metamorphosis Constantiana.

На самом врху је првобитни једнокраки крст који оличава Сунце. То је једна од најранијих представа хришћанског знамена још из времена исповедања Христовог учења у катакомбама.

Мало испод трећег Константиновог појављивања, с леве и десне стране раширила се стилизована застава римских легија (vehillum), иначе украшавана крстом. Скулптор ју је приказао у виду раскриљеног гавранаАнанде, митске птице која је памти постанак света. На барјацима римских легиона он је заштитник од непријатеља, а на обелиску тумачи злу судбину противницима хришћанства.

„Ту се визуелном метафором завршава паганство, а највиша глава, с психолошким елементима хришћанске благости, основа је почетка периода глобалне победе хришћанства. Раденовићев гавран (Corvus vexiloforos) телесно подржава три Константинова лица и златни хришћански крст с Милвијског моста”, објашњава владика Иларион.

Драган Раденовић је гаравој пернатици наменио суштинску улогу у ликовном уобличењу крста који, у симболичком смислу, наткриљује обелиск. Под тим знаком Константин је 312. године код Милвијског моста на Тибру победио Максенција.

Напрочељу постамента урезан је рељефни симбол величанствене прославе 1.700 година од Миланског едикта пре неколико седмица у Нишу, на којој се први пут у историји окупио највећи број највиших хришћанских поглавара. Испод кружног облика исписано је 313–2013, а с леве и десне стране на ћирилици и латиници: „За слободу ослобођени”.

Бронзани обелиск Драгана Раденовића, патиниран сјајем античке зелене боје, уверљиво асоцира на два историјска догађаја из Константиновог живота – битку код Милвијског моста и Милански едикт.

„Неопходно је нагласити још један, надасве важан слој на очаравајућој бронзаној скулптури овог познатог уметника. Три Константинове главе алудирају на три испостаси: Оца, Сина и Светог духа – симбол вере Првог васељенског сабора који се одржао у Никеји 324. године. Ову скулптуру по суштини њеног филозофског значења могуће је равнати с иконама Иље Рјепина”, закључује владика Иларион.

Извор: Политика